Да ли сте знали да је један сиромашни бербер из Нерадина, у близини Ирига крајем 19. века заувек променио свет бербера? Никола Бизумић је почео да учи берберски занат у Иригу, да би га завршио у Руми. У Иригу, бербер није имао стрпљења за Николу, који је покушавао да убрза шишање, и константно је причао о свом патенту, ручној машиници за шишање. Као и сваки велики ум, у својој малој средини је сматран за лудака. Међутим, Никола је био далеко од лудака, напротив, био је визионар и изумитељ. Популарна нуларица је била изум чувеног бербера Николе Бизумића. Након нетрпељивости шефа у Иригу, Никола је срећу окушао у Руми. Ту је „испекао“ берберски занат али није успео да сакупи непходан новац не би ли оживео свој патент и пласирао га на тржиште.

Кратких џепова, са торбом на леђима, Никола се запутио у Лондон. Практично је постојала само идеја и добра воља да се уради све не би ли Николин патент заживео. 1855. стиже у Лондон и убрзо проналази финансијере за своју идеју. Одлучан да свој план реализује Никола је побрао многе симпатије британског ноблеса. Убрзо након што је нашао финансијере за своју ручну машиницу, производња је почела и Бизумићева машиница се нашла на тржишту. Свет је полудео за ручном машиницом за шишање, а кроз 10 година, цела Европа је користила Николин изум. Бербери су се отимали, а ко није користио машиницу за шишање посао би му пропадао. Многи бербери у Југославији нису из сујете хтели да користе машиницу, а велика већина би препричавала својим муштеријама како је Никола баш од њих украо ту идеју. Наравно, ово је само симпатична људска сујета која није ни близу истини.

Никола Бизумић или како су га звали у Енглеској, Џон Смит је убрзо постао један од најбогатијих људи на британском острву и његова популарност је била огромна. Не само да је био изумитељ него је био и занимљив човек, радо виђен у друштву ноблеса и господе. Толико је био популаран и значајан да је добио титулу „сера“ од Енглеског краља. Тако је Никола из Нерадина постао Британски племић. Његова ручна машиница за шишање је била популарна све до настанка електричне машинице за шишање. Електрична машиница је рађена по узору на ручну, тако да је значај Николиног изума остао дубоко урезан у историју берберског заната.

Никола је умро у Лондону почетком 20. века, а никада се није женио нити имао децу. Занимљива прича око његовог наслеђа се води, чини се и до дан данас. Наиме, Никола Бизумић је умро као заиста богат човек. Толико богат да је његово богаство било веће него богаство Енглеске после другог светског рата. Све је оставио својој родбини до деветог колена. Међутим, родбина никада није добила новац. Чак је и краљ Петар Карађорђевић уз помоћ Моше Пијаде безуспешно покушавао да помогне наследницима да добију новац, међутим то је прошло без икаквог успеха. Спомињу се цифре од око 20 милиона фунти, што би данас било више стотина милиона фунти. Претпоставља се да Енглеска власт није исплатила тај новац једноставно јер би држава банкротирала.

Никола Безумић је био изутетан човек са невероватном визијом. Човек који је свој занат подигао на нови ниво и човек који је својим мозгом и изумом направио толико  успеха да једна држава није могла да се одрекне његовог новца.